02:00 su jutro,pokušavam suspregnuti suze i napisati nešto,al jednistavno ne ide..

Ne znam koliko je stara,kako se zvala,da li je ikada imala ime,bila nečija?
Ne znam koliko kila ima,ali više od 4-5 nema,a i to sam puno rekla
Odavno je izgubila sjaj u očima,odavno je ona odustala,možda je dane provodila u nadi da će ova muka samo prestati,no nije.
I mi vjerujemo da se sve dešava sa razlogom,no baš ovoliko daleko otići?
Koji je razlog tomu?
Prednje noge su skvrćene i ne koristi ih ,trenutno je ne pokretna,piški i kaka pod sebe.
Ne znam ima li nade..
Ali znam da je danas dio mene umro.
Radim ovo 6 godina,prohodala sam uz pse,prve riječi rekla pored pasa,vidjela sam doista svega i naivno pomislila kako ne može gore..
Sutra idemo veterinaru vidjeti možemo li išta učiniti..
Dobila je priliku i mi ćemo dati sve od sebe,obećala sam joj.
No spremne smo na sve i nećemo dozvoliti da pati i trpi,obećala sam joj.

Bit će puno komentara,bit će divnih misli i ljudi koji će pomoći,no u ovo stanje se nije dovela sama.
U ovakvom stanju negdje tamo daleko pored ceste uz rub šume,uginula bi,da nitko nebi ni primjetio 

Upoznajte Hope…